Zvonjava

Nedavno sam opet pročitao jednu staru ali vrlo zgodnu kolumnu pod nazivom „Psihopatologija mobitela“ autora Ivice  Šole. Zašto sam se odlučio ponoviti gradivo? Povod je bila rasprava o izgradnji zvonika na novoj crkvi u Sisku „Kraljice Mira“. Kaže sugovornik da će biti nekih prosvjednih natpisa jer će zvona narušavati mir svojom zvonjavom. U razgovoru se referirao na neke pojave koje su već viđene u drugim krajevima gdje su ljudi potpisivali peticiju za ukidanjem zvonjave jer narušava mir. Ja sam rekao da i ne bi bilo ništa čudno s obzirom da su ljudi i protiv zgrade Caritasa u njihovoj blizini potpisivali peticiju. Doduše, nisu sasvim protiv,  ali zašto baš u njihovom kvartu…

Rekao sam sugovorniku neka se ne brine zbog zvona i zvonika jer ono zvoni samo tri puta na dan, osim ako otkucava svaki sat. Uostalom, ljudi su već postali imuni na zvonjavu mobitela koji zvone na sve strane. Moram priznati da nekad postaje vrlo iritantno slušati preglasne i prečudne zvonjave. Mišljen a sam da mobitel i nije “kriv”ako zvoni bilo na sprovodu, bilo za ručkom, bilo na koncertu ili nekom drugom slavlju,  on samo otkriva koliko su ljudi nesposobni za distancu, za odsutnost, za samostalnost. Mobitel je, kako kaže  psihoanalitičar Luciano Di Gregoria, postao perverzno sredstvo koje ima pupčana vrpca u prenatalnom periodu.

Mislim da je zvonjava mobitela već odavno narušila mir i tišinu dana. Uostalom zvono će im zvučati pomalo „zgodno“ … podsjećat će ih na dobra stara vremena… slobode i neovisnosti… pa se neće ni obazirati na zvuk zvona.

Mladen Vuk, upravitelj župe Odre Sisačke