Počivali u miru!? Moš’ mislit!

Ne bih želio ispasti tužibaba ili neki puritanac.  Još bih manje želio moralizirati tj. „popovati“ kako to naš narod kaže kad osjeti da mu netko soli pamet. No, moram spomenuti dva pomalo tragikomična ali istinita događaja sa sprovoda. Iziritiran zvonjavom mobitela usred sprovoda i javljanjem dotične osobe samo pet metara od groba tako da su ju čuli i mrtvi, reagirao sam na način  da sam na kraju dotičnoj rekao kako je to nekulturno, nepristojno i sramota. Zauzvrat sam dobio onako nonšalantni odgovor, bez imalo pardona: „Znam!“. Dobio sam što sam tražio…

U drugom, sličnom slučaju, čovjek se javio tri puta na telefon i to samo dva metra ispred lijesa. Obred je bio u tijeku. Naučio sam se pameti da je najpametnije šutjeti. Ništa ne ubija u pojam kao šutnja. Na trenutak sam prekinuo obred i čekao da dotični prijatelj pokojnika završi svoj razgovor.  Shvatio je da pretjerao…

Nastavili smo molitvu i dostojanstveno ispratili nečijeg supruga, oca, djeda, brata, prijatelja… Do kraja obreda čuo se samo pjev ptica, molitva i pjesma… ni ljudi više nisu pričali u procesiji do groba… Ah ta sveta tišina!  Baš nekad dobro dođe.

Mladen Vuk, upravitelj župe Odre Sisačke